FaQ
Pružamo odgovore na sva vaša pitanjaZubni implanti i oralna hirurgija
1. Šta su zubni implanti
Zubni implanti su, konačno, prava terapija izgubljenih zuba. Pre pojave implantata, jedini način da se nadoknade zubi koji nedostaju su bile proteze, koje bi pacijent uklanjao radi čišćenja ili mostovi, gde je neophodno bilo brušenje zdravih zuba. Zub na implantu se sastoji, najčešće iz tri dela. Sam implant se nalazi u vilici i predstavlja koren zuba. Suprastruktura je vidljivi deo sistema i čine ga abatment (abutment) i keramička krunica. Abatment je veza između implanta i krunice. Materijal od koga se izrađuju implanti je, najčešće, titanijum koji je magnetno i elektro neutralan, pa nema opasnosti od magnetne rezonance za pacijenta sa ugrađenim zubnim implantima.
2. Da li je ugradnja implanta bolna
U našoj ordinaciji se implanti najčešće ugrađuju u lokalnoj anesteziji, istoj koju koristimo za popravku zuba. Sam zahvat nije bolan, a trajanje zavisi od broja implantata. Primera radi, za ugradnju jednog implanta je, nakon pripreme pacijenta, potrebno dvadesetak minuta. Naši pacijenti se nekad odlučuju i za ugradnju implantata u sedaciji, koja je vrsta opšte anestezije i koju vodi iskusan anesteziolog. Postoperativni bolovi su retki kod ugradnje implantata. Pojava otoka je normalna pojava nakon svih hirurških intervencija, ali je moguće potpornom terapijom ublažiti kako otok, tako i bol.
3. Koje je starosno doba za ugradnju implanata
Večita diskusija, u naučnim krugovima, je kada možemo kod mladih ugrađivati implante ako su izgubili neki stalni zub. Pravilo je bilo da mora da se završi skeletni rast, ali se kasnije dokazalo da skelet nikada stvarno ne prestaje sa razvijanjem i da se stalno menja. Neko prihvaćeno pravilo je da je bezbedno kod žena početi sa terapijom u osamnaestoj godini a kod muškaraca u devetnaestoj. Gornja starosna granica ne postoji, pod pretpostavkom da je pacijent zdrav, odnosno da uzima odgovarajuću terapiju koja reguliše osnovnu bolest. Apsolutne kontraindikacije za ugradnju implantata su danas vrlo retke.
4. Da li se može ugraditi implant odmah nakon vađenja zuba
Jednostavan odgovor je da! Naravno, za to moraju da se ispune odgovarajući uslovi. Nakon pregleda i analize CBCT snimka (3D ortopan) donosi se odluka o mogućnosti imedijatne ugradnje implantata. Uvek postoji jasan dogovor sa pacijentom o toku intervencije o eventualnom rezervnom rešenju. Ugradnja implanta odmah nakon vađenja zuba nije nikada jednostavna procedura, ali sa dobrim planiranjem, pravilnim izborom implanta i uskom saradnjom sa pacijentom, danas često predstavlja metodu izbora. Moguće je da pacijenti dođu sa zubom koji je za vađenje, a izađu istog dana iz ordinacije sa novim zubom na implantu. U ređim slučajevima, kod većih koštanih defekta nakon vađenja zuba, odlaže se ugradnja implantata dok se ne obezbede uslovi za nesmetano zarastanje I bezbednu ugradnju.
5. Koje implante koristi Smile Esthetics
U našoj ordinaciji se, isključivo, rade STRAUMANN® implantati švajcarske proizvodnje. STRAUMANN ® je firma koja ima dugogodišnje iskustvo kako u proizvodnji implantata, tako i u istraživanju novih tehnologija koje omogućavaju trajnost i zdravlje implantata, zuba i okolne kosti. Za razliku od konkurencije, imaju najveci broj kliničkih studija i poznati su rezultati nakon 10, čak i 20 godina. Naravno da postoje i neuspesi koji podrazumevaju i gubitak implantata. Dokumentovano je da se u prvih deset godina od ugradnje izgubi 2 do 5 % implantata, ali STRAUMANN® daje svojim pacijentima doživotnu garanciju na sam implant! To znači, da ćete samo jednom u životu platiti implant na mestu zuba koji nedostaje, i ukoliko dođe do gubitka, STRAUMANN® i naša ordinacija o svom trošku obezbeđuje nov implant na mestu izgubljenog. Kod drugih firmi i nekih jeftinijih implant sistema nije baš jasan i transparentan dugogodišnji uspeh.
6. Da li sam kandidat za zubni implant
Najverovatnije jeste. Retko se desi da je potrebna prethodna intervencija kako bi se obezbedio potreban prostor za ugradnju implantata, ali uz strpljenje i posvećenost sve je moguće.
7. Cista zuba
Vilične ciste predstavljaju patološke šupljine u kosti Ili mekim tkivima. Najčešće su vezane za zub koji ima infekciju u korenu, ali postoje i ciste koje su nastale u razvoju. Veličina cista je različita, a samim tim i njihova terapija, ali gotovo uvek je hirurška. Najbolja prevencija su česte kontrole, kako se ne bi dozvolila infekcija zuba i okolnog tkiva.
8. Impaktiran zub
Impaktiran zub je zub koji je naišao na prepreku u svom nicanju i definitivnom postavljanju u pravilan zubni niz, bez obzira da li je vidljiv u ustima ili ne. Najčešći impaktirani zubi su umnjaci i očnjaci, ali i drugi zubi. Skoro uvek je indikovana hirurška terapija, bilo da je to njihovo uklanjanje ili omogućavanje da se postave pravilno u zubni niz. Rutinska oralno hirurška terapija. Nepreduzimanje terapije dovodi pacijenta u rizik za ozbiljnu infekciju.
9. Zaostali koren
Najčešće posle nestručnog ili teškog vađenja zaostane koren ili deo korena. Potrebno ih je ukloniti. Ne predstavlja tešku hiruršku intervenciju. Izuzetak su zaostali delovi korena zdravih umnjaka, koji su vrlo malih dimenzija (par milimetara) i koji mogu biti lokalizovani duboko u kosti i vrlo nepristupačni. Tada se obično ne uklanjaju, jer ne predstavljaju opasnost po zdravlje pacijenata i veći je rizik same intervencije, nego da ikada naprave problem.
10. Periapikalna cista
Vrsta ciste koja je uvek vezana za vrh korena zuba. Vrlo često i nisu prave ciste i moguće je ih rešiti konzervativnom terapijom, lečenjem kanala korena, tzv. endodoncijom. Samo kada su veće ili nema mogućnosti konzervativnog pristupa, indikovana je hirurška terapija. Ali, uvek se moraju lečiti.
11. Veštačka kost, gubitak i nadoknada kosti
Deo vilične kosti je rezervisan za smeštanje zuba. Ta zubna kost ima stimulaciju koja potiče od zuba i kada se izgubi zub, gubi se i smisao za postojanje te kosti. Tako, se godinama ta kost gubi i postepeno nestaje. Nošenje zubnih proteza dodatno ubrzava njenu resorpciju do te mere da je nekada vrlo otežana ugradnja implantata, a nekad i nemoguća. Vrlo često se javljaju pacijenti koji su godinama nosili totalnu protezu, ali više ne vrši funkciju, pomera se, spada, čak iako su uradili novu. U tim slučajevima se pristupa metodama nadoknade kosti. Suština je obezbediti zdravu i dovoljnu kost za postavku implantata i obezbeđenje normalne funkcije. Zato implanti i jesu prava terapija nedostatka zuba, jer samo implant uspe da prevari kost i nema njene brze resorpcije, odnosno gubitka.
12. Anestezija
Lokalna anestezija se najčešće koristi u stomatološkoj praksi, pa tako i u oralnoj hirurgiji i implantologiji. Moderni lokalni anestetik Artikain je anestetik izbora jer je vrlo moćan a mala mu je toksičnost. Moguće je sve intervencije u našoj ordinaciji pokriti lokalnom anestezijom. Na zahtev pacijenta organizuje se intravenska sedacija, vrsta opšte anestezije, gde je pacijent, osim bola, oslobođen i straha.
13. Kako održavati higijenu nakon ugradnje zubnih implanata, postoperativna nega
U postoperativnom periodu pacijent dobija jasna pisana uputstva o načinu održavanja oralne higijene i ponašanju. Sve naše intervencije se tretiraju kao dnevna bolnica, pa pacijent ne mora da leži. Obično je zabranjena teža fizička aktivnost par nedelja nakon intervencije. Dugoročno održavanje implanta i protetike nije komplikovano i ne razlikuje se bitno od redovnog održavanja higijene kod ljudi sa zdravim zubima. Par razlika je što se kod pacijenata sa implantatima savetuje upotreba Waterpik aparata (mlaz vode) i redovne kontrole na minimum 6 meseci.
14. Neuralgija
Neuralgije predstavljaju bolna stanja vezana za određeni nerv od koga potiču. Mogu imati vrlo oštar, probadajući karakter sa osećajem pečenja. Postoji nekoliko vrsta neuralgija, gde je u regiji usta i lica najčešća Trigeminalna neuralgija, jer zahvata nerve zadužene za senzibilizaciju gornje i donje vilice. Vrlo je važna pravilna dijagnostika, pronalazak uzroka i naravno, terapija, koja može biti lekovima ili blokada nerva. Hirurška terapija neuralgije je krajnja mera i obično u domenu neurohirurga.
15. Zglob
Temporomandibularni zglob je jedini zglob u glavi. Oboljenja TMZ nastaju najčešće zbog nedostatka zuba koja nisu blagovremeno sanirana ili povreda. Terapija je uvek, na prvom mestu, uspostaviti pravilnu okluziju.
16. Otok
Otok tkiva koji se javlja u predelu lica može biti posledica infekcije ili nakon neke hirurške intervencije. Izuzetno retko je posledica nekih tumora. Pravilna i pravovremena dijagnostika je ključna.
Estetska stomatologija i protetika
17. Kako i da li menjati oblik zuba
Ukoliko je pacijent nezadovoljan oblikom ili veličinom zuba, moguće su minimalno invazivne korekcije koje će doprineti estetici osmeha. Poslednjih godina aktuelne su fasete – veniri, čija je indikacija upravo promena oblika i boje zuba. Intervencije koje podrazumevaju ovakvu vrstu korekcija su bezbolne i predstavljaju svakodnevnu rutinsku proceduru u stomatološkoj ordinaciji.
18. Krunice na zubima metalo-keramičke vs bezmetalne
Sa razvojem tehnologije postali su nam dostupni i materijali za izradu kruna koji mogu da oponašaju prirodne karakteristike zuba i propuštaju svetlost kao i prirodan zub.
Bezmetalne krune izrađene su od cirkona ili litijum-disilikatne keramike. Ovakva vrsta kruna predstavlja visoko estetsku nadoknadu, znatno lakše se uklapaju u prirodan zubni niz od metalo keramičkih nadoknada.
Metalo keramičke krune u svojoj osnovi imaju leguru metala koja može, vremenom, uticati na prebojenost gingive kao i na pojavu sivog polumesečastog ruba na prelazu krune i zuba.
Osim bioloških i estetskih prednosti bezmetalnih kruna, takođe je važno što je za izradu ovakve vrste kruna potrebno uklanjanje manje zubne supstance u odnosu na preparacije za metalo keramičke krune.
19. Holivudski osmeh
Savršen “Holivudski osmeh” podrazumeva izradu vinira ili faseta, pomoću kojih je moguće promeniti oblik, boju i veličinu zuba, zatvoriti dijasteme i ispraviti sitne malpozicije zuba. Fasete su individualno izrađene za svakog pacijenta u zavisnosti od fizionomije i vrednosti parametara lica. Veniri predstavljaju tanku ljuspicu izrađenu od porcelana koja se lepi na prednje zube i na taj način nadoknađuje željeni deo zuba ili menja boju zuba.
20. Zatvaranje dijasteme
U narodu postoji verovanje da su ljudi koji imaju razmak između zuba srećni, međutim, praksa je pokazala da nisu svi pacijenti zaista srećni zbog svojih dijastema. Ranije su se dijasteme/razmaci između zuba zatvarali kompozitnim plombama dok se danas za terapiju izbora smatraju fasete ili veniri.
21. Veniri ili fasete
Priprema zuba za postavljanje faseta podrazumeva minimalno ili nikakvo ( NONPREP ) uklanjanje zubne supstance. Nakon pripreme zuba stomatolog će uzeti otisak prema kome će tehničar napraviti model i na njemu vinir. Veniri su izrađeni od porcelana i mogu biti različite debljine u zavisnosti od potrebe za promenom boje ili nadoknadom zubne supstance. Nakon toga vinir se fiksira posebnim lepkom (kompozitnim cementom). Trajanje vinira može biti i do 15 godina.
22. Protetika na implantatima
Kada je u pitanju nedostatak jednog ili više zuba implanti predstavljaju najbolje kako funkcionalno tako i estetsko rešenje. Izrada kruna i mostova na implantatima predstavlja jednostavnu i bezbolnu proceduru. U sam implantat pozicioniraju se transferi pomoću kojih se uzima otisak. Tehničar na osnovu dobijenog otiska izrađuje model u kome ima tačno određene pozicije implantata i na njima izrađuje krune. Od ugradnje implantata do postavljanja definitivnog
Dečja stomatologija
23. Kada treba početi sa održavanjem higijene kod dece
Opšte prihvaćeno mišljenje medju roditeljima sa malom decom je da održavanje počinje sa nicanjem punog zubika, iako je pravi odgovor da se sa higijenom počinje sa rođenjem deteta. Pored svih poteškoća roditeljstva u prvim mesecima čini se najmanje bitno, ali savetuje se da se bebi sterilnim gazama čisti usna duplja. Ipak već nicanjem prvih zubića počinje se sa upoznavanjem sa četkicom prilagođenom bebama i laganim čišćenjem svakog pojedinačnog zuba. U početku se ne koriste nikakve pasta. Paste se uvode tek kada dete stekne veštinu izbacivanja sadržaja iz usta. Te paste su specijalizovane isključivo za decu.
24. Kako sprečiti karijes od dojenja i flašice
Majčino mleko je najidealnija hrana za decu i ne postoji adekvatna zamena za isto. Dojenje je preporučljivo svim ženama koje su u mogućnosti da ga sprovode i nije odgovorno za izazivanje karijesa kao ni korišćenje flašice. Prvi problemi se stvaraju u uvođenjem zaslađenih napitaka i hrane. Njihovo korišćenje, koje je kod beba gotovo celodnevno, dovodi do konstantnog prisustva šećera u pljuvački jer se varenje hrane pod dejstvom enzima pljuvačke započinje u istoj. Zato se savetuje održavanje higijene usta i kod male dece, jer se menjanjem ph pljuvačke stvaraju uslovi za nastanak karijesa čim se zub u usnoj duplji pojavi. Korišćenje vode za spiranje hrane i blago čišcenje četkicom je preduslov za suzbijanje razvoja karijesa.
25. Da li treba brinuti ukoliko dete sisa palac ili prst
Naravno da je sisanje svakom roditelju u nekom momentu briga, u pogledu razvoja eventualnih anomalija vilica. Istina je negde u sredini. Sisanje je jedan od primarnih refleksa kod beba i one ga ne koriste samo za hranjenje već i umirivanje i uspavljivanje. Vrlo je bitno za razvitak donje trećine lica i vilica. Sisanje dok se dete hrani isključivo dojenjem ili pije iz flašice ne predstavlja nikakav problem ali njegov nastavak i nakon uvođenja hrane i izbacivanjem dojenja može izazvati anomalije vilica koje se posle samo ortodontski mogu.
26. Zalivanje fisura
Zalivanje fisura je preventivna mera koja se sprovodi i na mlečnim i na stalnim zubima tj njihovim griznim površinama. Sredstva za zalivanje fisura kontinuirano i oslobađaju fluor te deluju i tako sto ojačavaju gleđ zuba. Sprovode se nicanjem bilo kod mlečnog bočnog i stalnog bočnog zuba.
27. Cirkularni karijes
Cirkularni karijes je karijes tipičan za dečji uzrast zbog upravo ranije spomenutog konstantno prisutnog šećera u dečjim ustima. Zahvata zub po ukupnoj cirumferenciji i u najgorim slučajevima dovodi i do patološke frakture zuba . Tretira se kao i svaki karijes dece.
28. Anodoncija
Anodoncija i hiperdoncija su anomalije u broju zuba.
Totalna anodoncija -to je potpuni nedostatak zuba. Veoma je retka i zabeležena u literaturi u sklopu najčešce veoma teških sindroma. Najčešca anodoncija u dece je nedostatak stalnih lateralnih sekutića. Najčešce je simetrična. Zbrinjava se udruženo, ortodontsko – hirurško – protetskim merama.
29. Hiperdoncija
Hiperdoncija je povećan broj zuba. Takođe deo je nekih razvojnih anomalija i sindroma. Najčešće ne predstavlja problem sem u ortodontskom smislu kada se rešava hirurški – vađenjem.
30. Trauma mlečnih zuba
Trauma mlečnih zuba je najčešća posledica dečje nespretnosti i odrastanja. Najčešce je najdramatičnije dožive roditelji, jer je praćena šesto traumom deteta, krvarenjem i pomeranjem zuba. Ono sto treba naglasiti je da je u najvećem broju slučaja to zaista samo dramatično pri nastajanju. Traume su najčešce samo u vidu pomeranja- ekstruzije ili intruzije zuba, i kada su mlečni zubići u pitanju rešava ih vreme i smena sa stalnim zubima. Podrazumeva da se zbrine eventualna povreda mekih tkiva – usne, i smirivanje deteta a i roditelja. Neretko se traži od roditelja da se napravi snimak ukoliko je vremenski blizu nicanje stalnog zamenika da bi se eventualno uočila blizina stalnog zuba i mogućnost povrede istog. Tada se pristupa hirurškom rešavanju problema- vadjenje iako je to veoma retko u praksi. Stalni zamenik najčešce nice bez problema i bez posledica. Nešto značajnije su traume koje dovode do povređivanja zametaka ali se one najčešce i rešavaju po nicanju istih. To podrazumeva udruženi rad sa ortodontom. Nešto bitnije su povrede stalnih zuba, jer naravno oni zamenike nemaju pa zahtevaju angažovanost stomatologa po pitanju ispitivanja vitaliteta zuba, njegovog splintiranja i zadržavanja u vilici kao i nadoknade eventualno izgubljenog dela zuba. Ponavljamo, telo je kod dece izuzetno sposobno da se bori i ako nije narušen integritet pulpe. Povredom takav zub se lepo oporavi ali traži da se u vremenskim intervalima koje odredi stomatolog proverava da li zub živ. Da bi se eventualno njegovim traumatskim odumiranjem pravovremeno sprečilo prebojavanje i razvitak dodatnih komplikacija.
31. Stomatološke intervencije u trudnoći
Sve intervencije koje sprovodimo u stomatologiji su dozvoljene i na trudnicama. Izbegava se snimanje zuba u prvom trimesteru zbog teratogenog delovanja x zraka, mada se savetuje da se ono izbegava i celu trudnoću ako nije neophodno. Zbog hormonalnih promena u trudnoći i izmene sastava pljuvačke, savetuje se rigoroznije održavanje oralne higijene i češće posete stomatologu kao i saniranje svih kvarova u vilici. Anestezija se pri intervenciji može primiti u dogovoru sa ginekologom, tj. ako ne postoji opasnost da adrenalin iz anestetika eventualno pokrene kontrakcije materice. Iz tog razloga se on izbegava u poslednjem mesecu trudnoće da ne bi eventualno pokrenuo prevremeni porođaj.
Treba da se nagovesti da je ta količina zanemarljiva. Anestezija se može dati bez opasnosti se jer je količina andrenalina koja se izluči zbog trpljenja bola znatno veća. Svakako se savetuje dobra obuka za održavanje oralne higijene, koju će posle nova majka preneti i na svoje potomstvo.
Ortodoncija
32. Dijastema
Dijastema je razmak između zuba. Može postojati između svih zuba (pa zubi deluju sitno), ili, češće, ona se javlja između dva gornja centralna sekutića (dve gornje jedinice). Od uzroka nastanka dijasteme, zavisi i njeno rešavanje.
Najčešci uzrok je nizak pripoj resice gornje usne. Vlakna resice se protezu između zuba i ne dozvoljavaju im da se spoje. Dijastema se može zatvoriti raznim terapijskim metodama: mobilnim dečjim aparatom, myobrace-om, fiksnom protezom, fasetama itd. Terapija zavisi od veličine dijasteme, uzroka njenog nastanka i odnosa zuba gornje i donje vilice (preklopa). Najčešci pratilac zatvaranja dijasteme je hirurška procedura pod nazivom frenektomija (uklanjanje resice). U pitanju je kratka intervencija (10-15 min) koja se izvodi pod lokalnom anestezijom, a koja garantuje da zatvoreni prostor ostane stabilan.
U izvesnom broju slučajeva, uglavnom kod odraslih pacijenata, može se predložiti izrada keramičkih faseta.
33. Očnjaci
Očnjaci su zubi koji poslednji nicu u gornjoj vilici, najčešce između 11. i 13. godine. Ukoliko je smanjen prostor za njihovo nicanje, oni izniknu na nepcu ili budu izbačeni prema usni. U najtežim slučajevima, očnjaci ostaju zarobljeni u viličnoj kosti bez mogućnosti da izniknu. Terapijske mogućnosti su raznolike i uvek uključuju ortodontsku terapiju fiksnim aparatima (sa ili bez vađenja prvih pretkutnjaka). U slučajevima „zarobljenih“ očnjaka, terapija uključuje i hirurško oslobadjanje očnjaka od okolne kosti i postavljanje zuba u pravilan položaj u zubni niz fiksnim aparatom.
34. Mobilni aparati
Mobilni aparati se često nazivaju «dečje proteze» jer su osmišljeni za uzrast od 6 do 12 godina, kada je njihovo dejstvo najefikasnije. Indikacija za njihovo nošenje je prvenstveno u ispravljanju zagrižaja i širenju vilica. Oni mogu postaviti zube u pravilan niz kada se koriste u trenutku nicanja. U slučajevima kada ispravljamo zagrižaj, koriste se i gornja i donja proteza istovremeno. Minimalno vreme nošenja u toku dana je 16h. Sa protezom se spava, govori i može da se jede. Ne nosi se u toku bavljenja sportom. Svaki pacijent može da bira boju ili kombinaciju boja svoje proteze, kao i sličice koje «se ugrade» u nju. Kontrole se obavljaju na svakih 4 do 6 nedelja.
35.Myobrace (guma)
Ovaj aparat predstavlja deo miofunkcionalne ortodontske terapije, u kojoj pacijent, osim korekcije zagrižaja, ispravlja i neku nepravilnu funkciju mišica i loše navike, kao sto su :disanje na usta, sisanje prsta, nepravino gutanje, tiskanje jezika, inkompetentnost usana (razmaknute usne u mirovanju). Myobrace moze biti alternativa decjoj protezi. Nosi se 2h dnevno u kontinuitetu i citavu noc. Vezbanje misica usana, obraza i jezik je, takodje, obavezan deo terapije. Kontrole su na 4 do 6 nedelja. Vise o ovom aparatu, moze se pročitati na www.myobrace.com
36. Invisalign
Invisalign je alternativa nošenju fiksnog aparata.
Predstavlja sistem prozirnih folija izrađenih precizno za svakog pacijenta ponaosob. Folije se menjaju na svake dve nedelje, a zubi se postepeno pomeraju do željenih krajnjih rezultata. Folije se nose 24h, osim kada se jede. Ova vrsta terapije je pogodna za pacijente koji imaju blagu ili srednje tešku anomaliju, a koji ne mogu ili ne žele da nose fiksne aparate. Takođe je pogodna za pacijente koji su davno nosili fiksne aparate, ali je vremenom opet došlo do pomeranja zuba.
37. Vrste fiksnih aparata
Najčešce pitanje koje naši pacijenti postavljaju je koja vrsta fiksnih aparata je najbolja za njih. Postoji veliki broj različitih bravica na tržištu. Osnovna podela je na: «konvencionalne» tj. bravice oko kojih se stavljaju gumice (u boji) i «samoligirajuće» tj. bravice koje imaju ugrađena vratašca, pa gumice nisu potrebne i jedne i druge mogu biti metalne i estetske (providne).
Metalne bravice koje koristimo u ordinaciji su:
- Mini Equilibrium (Dentaurum)
- Mini 2000 (Ormco)
- OrthoClassic
- InovatioR (GAC)
- Empower (American Orhodontics)
- Damon (Ormco)
Estetske bravice koje koristimo u ordinaciji su:
- InovationC (GAC)
- Ice Inspire (Ormco)
- Radiance (American Orthodontics)
- Evrclear (Ortho Classic)
- Damon Clear (Ormco)
Paradontopatija
38. Šta je to paradontopatija?
Parodontopatija je bolest koja ne boli. Prvi simptomi su obično krvarenje desni i blag otok oko krunica zuba. Ovo je faza Gingivitisa, koji je prvi stadijum i najlakše rešiv. Ukoliko se ne tretira u ovoj fazi, bolest napreduje i stvaraju se džepovi oko zuba koji su najugroženiji. Ti patološki prostori su izuzetno teški za čišćenje i često je nemoguće da pacijent uspešno održava svakodnevnu higijenu. Stoga je neophodno da se džepovi očiste odgovarajućim instrumentima i tretiraju medikamentima radi uklanjanja bakterijskog sadržaja koji vremenom postaje sve obimniji što za posledicu ima produbljivanje džepa.
39. Džep
Ukoliko je džep u početnoj fazi on se rešava u toku običnog stomatološkog termina. Ako produbljivanje napreduje i postoji opasnost za opstanak zuba, džep se mora tretirati hirurški. U tu svrhu koriste se najsavremeniji materijali i medikamenti koji imaju za cilj ponovno stvaranje zdravog tkiva oko džepa i nadomešćivanje kosti koja je nestala.
40. Upala desni
Estetski pokazatelj upalu desni (mada ne mora uvek biti i prisutan) je povlačenje desni. Terapija saniranja džepova je ista, znači ili konzervativno čišćenje ili hirurško saniranje patoloških prostora oko zuba, a potom i posebni estetsko-hirurški zahvati koji imaju za cilj vraćanje desni na prethodni nivo.
41. Povlačenje desni
Postoji povlačenje desni jednog zuba (najčešće gornjih očnjaka ili donjih sekutića) koji nije uzrokovan upalom desni I bakterijama, već genetski tankom potporom kosti oko njih koja se vremenom izgubila. Ovo predstavlja ne samo estetski nedostatak , već takođe može ugroziti i statiku zuba i dovesti u pitanje njegov opstanak. Terapija je hirurška, čime se nivo desni vraća na stari nivo. Najuspešnije su one terapije koje uključe i posebne preparate koji imaju za cilj da ubrzaju zarastanje ovog osetljivog tkiva i stvore nov pripoj desni za zube. Tada su rezultati mnogo bolji i dugoročniji.
Bolna stanja, konzervativa, endodoncija
42. Bol na pritisak
Bol na pritisak se obično odnosi na bol pri zagrižaju. Brojni su faktori koji do ovoga mogu dovesti, u svakom slučaju, poseta svom stomatologu, koji će najverovatnije uputiti na rendgen dijagnostiku, ispitivanje vitaliteta zuba, provera okluzije (zagrižaja) i naravno pregled u smislu dijagnoze karijesa, parodontalnih oboljenja ili nedekvatnih zubnih ispuna i restauracija. U skladu sa uočenim doneće odluku o zameni, reokludaciji plombe, restauracije ili lečenju kanal korena zuba.
43. Gnojna kesica
Pacijenti obično prijavljuju gnojnu kesicu misleći na dva problema, jedan je hronični apikalni parodontitis i vezan je za infekciju kanala korena a lokalizovan oko vrha korena u kosti, drugi problem koji takođe mogu zvati gnojnom kesicom je prisustvo otoka na gingivi u projekciji zuba sa infekcijiom i odnosi se na već formiranu fistulu gore pomenutog procesa. Naravno, ovo je apsolutni razlog za posetu stomatologu koji će najverovatnije doneti odluku za lečenje kanala korena zuba. Gnojna kesica može biti i niže, na desnima, uz marginalnu ginigivu, i ovog puta je porekla parodontalnog dzepa, ali u svakom slučaju, stomatolog je taj koji postavlja dijagnozu i utvrđuje tačnu lokalizaciju i poreklo date promene, u skladu sa tim i terapiju.
44. Bol na hladno
Zub boli na hladno kao posledica komunikacije ogoljenog dentina i prenosa nadražaja ka pulpi(komori gde je smešten zubni živac) sa spoljašnjom sredinom. Dentin može biti ogoljen kao posledica karijesa, mehaničkih oštećenja, traume ili povlačenja desni. Stomatolog pregledom, anamnezom(razgovorom sa pacijentom) i nekim od pomoćnih dijagnostičkih sredstava utvrđuje razlog bola i procenjuje koju vrstu terapije da preduzme.
45. Avitalan zub
Među pacijentima avitalan zub je poznat kao zub kome je odstranjen živac (zapravo-pulpa: podrazumeva pored zubnog živca i vaskularne i vezivno tkivne elemente). Međutim zub može biti avitalan i kao posledica dugotrajnog karijesa koji je uznapredovao do pulpe, mehaničke povrede, traume, neadekvatne restauracije… U svim ovim slučajevima stomatolog donosi odluku o ulasku u kanalni sistem (prostor gde je bila smeštena pulpa) i lečenje istog.
46. Frakturiran zub
To je zub na kome je došlo do određenog loma, vidljivom (kada je zahvaćen krunični deo) ili nevidjivom pacijentu (koren zuba). Linija pružanja pukotine diktira prognozu tog zuba, kao i količina preostale zubne supstance. Stomatolog vrši procenu i donosi odluku kako rešavati dati problem.
47. Bruksizam
Bruksizam je problem koji se odnosi na škripanje zubima, najčešće noću. Obično je to posledica stresa, tj način na koji pojedinac menadžira taj stres. Obzirom da stomatolog nije u mogućnosti da tretira uzrok ovog problema, bavi se posledicama koje bruksizam donosi, a vezane su za pojedenost krunica zuba, napetost u žvačnim mišićima, bolovi u viličnom zglobu… Jedan od najčešćih i prvih terapijskih modaliteta je izrada zaštitne folije- bruksosplinta.
48. Amalgamske i bele plombe
Amalgamske ili sive plombe su danas sve više zamenjene belim, kompozitnim plombama, koje svakako jesu broj jedan izbor savremene estetske stomatologije. Biokompatibilne su, u poređenju sa stavovima o štetnosti žive iz amalgama, estetski se u potpunosti uklapaju u zub i okolne zube, a po mehaničkim svojstvima ne zaostaju za amalgamskim plombama. Ipak, stomatolog treba da izvrši procenu da li menjati amalgamski ispun po svaku cenu kompozitnim, ili ako zadovoljava funkcionalne zahteve i rubno zaptivanje treba ga ostaviti i kontrolisati u funkciji vremena.
49. Da li izbeljivanje oštećuje zube
Beljenje zuba, generalno, ne oštećuje zube, ako se pravilno postupa prema uputstvima koje je dao stomatolog. Vrlo retko, moguće je da se zagreje, a time i ošteti pulpa zuba ako se upotrebi lasersko beljenje zuba ili beljenje zuba uz pomoć lampi. Laser ili svetlost određene talasne dužine ima samo ulogu pojačavanja efekta gela, a čest problem je da njihova talasna dužina ne bude precizna kao kada je aparat nov.
Zato se u našoj ordinaciji savetuje i primenjuje beljenje zuba samo uz pomoć gela bilo da je kućno ili ordinacijsko.
50. Koliko dugo traju efekti izbeljivanja
Beljenje zuba konzervativnim metodama nikada nije trajno. Njihov efekat zavisi od zuba, da li su ranije beljeni, navika pacijenta… Da bi pacijenti imali bele zube stalno, potrebno je ponavljati beljenje. Zato je najpraktičnije i najdugotrajnije kombinacija kućnog i ordinacijskog beljenja, gde pacijenti sami doziraju gel za beljenje uz nadzor i savet lekara.
Higijena
51. Kako izabrati odgovarajuću pastu za zube
Pasta za zube je pomoćno sredstvo u održavanju higijene. Mnogo bitniju ulogu imaju adekvatan odabir četkice za zube i pravilna tehnika pranja zuba. Stoga nije previše važno koju vrstu ili marku zubne paste koristite. Naravno, na tržištu možete naći različite paste za zube: sa fluorom, bez fluora, za izbeljivanje zuba, organske (prirodne) paste, paste koje smanjuju osetlivost zuba…u zavisnosti od stanja desni i zuba i uz konsultaciju sa stomatologom ili oralnim higijeničarem možete izabrati odgovarajuću pastu za zube.
52. Da li koristiti električnu četkicu
Da. Možete da koristite električnu četkicu ali u kombinaciji sa običnom četkicom za zube. Ukoliko se odlučite za električnu četkicu a niste sigurni kako se koristi zamolite vašeg stomatologa da vas obuči.
53. Neprijatan zadah
Neprijatan zadah iz usta mogu da prouzrokuju mnogobrojni faktori kao što su neadekvatna oralna higijena, oboljenja desni, kariozni zubi, određena opšta oboljenja, upotreba određenih lekova, pušenje cigareta… Kako sprečiti neprijatan zadah? Redovnim stomatološkim pregledima se može na vreme otkriti uzrok neprijatnog zadaha. Ukoliko je vezan za neko oboljenje usta ili zuba vaš stomatolog može da vam pomogne u otkrivanju uzroka i odredi odgovarajuću terapiju. Svakako dobra oralna higijena i redovne posete stomatologu radi uklanjanja kamenca i poliranja zuba mogu imati značajnu ulogu u sprečavanju nastanka neprijatnog zadaha iz usta.
54. Nega nakon vađenja zuba
Adekvatna nega nakon vađenja zuba smanjuje pojavu mogućih komplikacija. Nakon vađenja zuba je najvažnije da se stvori krvni ugrušak, zaustavi krvarenje i počne proces zarastanja rane. Zbog toga se savetuje pažljivo pranje zuba, izbegavanje ispiranja usta rastvorima, čajevima kao i energično mućkanje. Izbegavajte pušenje, sitnu, oštru hranu i zrnevlje. Koristite lekove protiv bolova prema uputstvu a izbegavajte lekove koji razređuju krv i time dovode do produženog krvarenja.
55. Waterpick
Waterpick je aparat za ispiranje usne duplje i površine zuba i predstavlja jednostavno i bezbedno sredstvo za održavanje oralne higijene. Namenjen je za kućnu upotrebu i preporučuje se svakome ko želi čistu usnu duplju i svež dah.
Naročito je pogodan za:
- uklanjanje zubnog plaka
- stimulaciju cirkulacije i održavanje zdravlja desni
- korisnike sa zubnim implantima, mostovima, krunicama i fasetama
- korisnike sa fiksnim ili drugim protezama.
56. Ispiranje usta
Rastvori za ispiranje usta su pomoćna sredstva u održavanju higijene. Na tržištu postoje različite vrste i različite marke rastvora za ispiranje. Prilikom odabira najbitnije je obratiti pažnju da rastvor za ispiranje usta bude za svakodnevno održavanje higijene, da sadrži u sebi fluor, supstance za prevenciju karijesa i da bude bez alkohola. Takođe postoje i rastvori koji sadrže hlorheksidin (CHX) i koji se koriste u terapijske svrhe i po preporuci stomatologa. Tu spadaju: curasept, parodontax, lacalut… Njihova primena se savetuje najčešće nakon uklanjanja kamenca, kada postoji upala desni, i u zavisnosti od stanja u ustima, preporučuje se određena koncentracija i dužina primene ovih rastvora. Treba znati da CHX iz rastvora vezuje za sebe fluor i neutrališe njegovo dejstvo pa iz tog razloga nije poželjno ispirati usta neposredno nakon pranja zuba.
57. Konac za zube
Konac za zube je takođe pomoćno ali značajno sredstvo za održavanje higijene. Pravilnom upotrebom zubnog konca uklanja se plak i ostaci hrane sa onih zubnih površina do kojih je teško ili nemoguće dopreti zubnom četkicom. Izuzetno je važno koristiti konac svakodnevno, najbolje uveče nakon pranja zuba, jer time sprečavamo nagomilavanje plaka koji dovodi do pojave karijesa i oboljenja desni.
58. Bele mrlje
Bela mrlja je znak da je došlo do oštećenja površinskog sloja gleđi. Do demineralizacije zubne gleđi dolazi usled dejstva kiselina koje su produkti i bakterija. Smatra se da se u ovoj fazi proces može zaustaviti. Adekvatnim održavanjem higijene i primenom pasti i krema na bazi fluora i kazeina zubnu gleđ je moguće remineralizovati i na taj način sprečiti pojavu karijesa.